Nikola Tesla i skalarni talasi

Nikola Tesla nije bio samo veliki pronalazač – on je i osnivač “nove nauke” koja tek čeka talentovane istraživače koji će biti u stanju da sagledaju veličinu njegove misli

Pronalazač Teslinih ploča Ralph Bergstreser liberty_magazine.jpg U klasičnoj fizici je poznato da se energija može beskontaktno prenositi zračenjem. Priroda zračenja može biti različita: toplotno, elektromagnetsko, radioaktivno. Svim ovim oblicima zračenja je svojstveno da se emitovani zraci iz jedne tačke šire na sve strane u obliku sfere u beskonačnost. Udaljavanjem od izvora zračenja sfera se uvećava te količina energije po jedinici površine zamišljene sfere opada i to sa kvadratom odstojanja. To znači da sa, na primer, dvostrukim povećanjem odstojanja od izvora zračenja količina energije po jedinici površine opadne četiri puta.

Ova osobina zračenje kao metod prenosa snage na veće daljine - čini potpuno neprimenljivim. „Uhvaćene“" količine zračene energije bile bi suviše male za vršenje bilo kakvog rada a daleko najveći deo proizvedene i emitovane energije bi se izgubio u beskrajnim prostranstvima Prostora.

Metod emitovanja elektromagnetske energije se koristi u telekomunikacijama zahvaljujući činjenici da je za pobuđivanje pojačala na prijemnom delu dovoljna fantastično mala energija. I pri ovoj, danas veoma širokoj, primeni prenosa energije elektromagnetskim zračenjem prijemne antene uhvate gotovo zanemarljivo mali deo emitovane energije. Sve ostalo se izgubi u dubinama Prostora.

Tu nepoželjnu osobinu gubitka energije sa odstojanjem prilikom prenosa zračenjem Nikola Tesla je, prema nekim izvorima, rešio još pred kraj prošlog veka. Od tada, po prilici, datira njegov pronalazak potpuno novog polja, uslovno rečeno, zračenja. Priroda tog energetskog polja je sasvim drukčija od prirode već klasičnog elektromagnetskog zračenja koje se u literaturi sa početka ovog veka najčešće naziva "Hercovi talasi". Osnovna razlika je u tome da ovo energetsko polje nikuda ne odlazi ako se to ne želi, odnosno po svojoj prirodi nema pravac i smer prostiranja, već samo intenzitet. Stoga je i nazvano skalarno statičko polje.

Konkretniji podaci o novom revolucionarnom pronalasku se prvi put sreću u časopisu "The Electrical Engineer" - London od 24.12.1909. godine. U časopisu je, naime, objavljena vest o novoj vrsti bežične telegrafije i telefonije čiji pronalazak je objavio Nikola Tesla.

Prema tom članku, Tesla je obelodanio uspešno obavljen eksperiment u Koloradu. U eksperimentu je poslat signal koji je obišao zemljinu kuglu i primljen na istom mestu. Pri tome je korišćeno potpuno novo energetsko polje koje ne samo da ima sasvim drukčiju prirodu u odnosu na "Hercove talase" već donosi i dve revolucionarne novine: primljena energija je skoro potpuno jednaka emitovanoj, odnosno transfer energije na odstojanje od 40.000 kilometara je ostvaren bez gubitaka i, drugo, emitovani signal je put od 40.000 kilometara prešao za 84 hiljadita dela sekunde, odnosno brzinom približno 50 posto većom od brzine svetlosti!

Treba podsetiti da se brzina svetlosti i u klasičnoj i u Ajnštajnovoj fizici smatra najvećom mogućom u prirodi. Brzina svetlosti je jedna od fizičkih konstanti. Ovaj drugi podatak iz pomenutog članka je gotovo senzacionalniji i od prvog i u njega se, verovatno opravdano, sumnja s obzirom na ograničene mogućnosti tako preciznog merenja vremena na početku dvadesetog veka.

Osnovna vrednost pronalaska skalarnog energetskog polja je jeftina produkcija i prenos energije. To je i osnovna Teslina namera. Realizacija ovog projekta je obećavala da, na primer, preko neke vrste antene na vašem automobilu crpite energiju iz skalarnog polja koje nas okružuje i prelazite neograničen broj kilometara po veoma niskoj ceni. U cilju konkretizacije revolucionarnog pronalaska na Long Ajlandu u Njujorku je započeta izgradnja takozvanog "Teslinog tornja" za emitovanje energije (ne u komunikacijske svrhe). Pošto su grubi radovi već bili skoro završeni, od izgradnje se iznenada odustalo i toranj je demontiran na početku prvog svetskog rata. Realizacija ovog projekta nikada više nije pokušana.

Mada je osnovni motiv Teslinog rada neosporno bila dobrobit čovečanstva, njemu nije bila strana ni ideja destruktivne primene energije skalarnog polja, kao oružja u odbrambene svrhe. Od početka prvog svetskog rata pa do kraja svog života Tesla je više puta predlagao izgradnju odbrambenih oružja fantastičnih mogućnosti na osnovu njegovih fundamentalnih pronalazaka.

Naučni rad Nikole Tesle je i danas obavijen velom tajne. Izložen mnogim namernim i nenamernim mistifikacijama. U velikom broju patenata i nepatentiranih ideja danas je teško i stručnjacima, a pogotovo radoznalim laicima, pouzdano razdvojiti tehnički objektivno od tehničke utopije. I sam pokušaj tako nečega deluje pretenciozno s obzirom na veličinu uma koji je sve to kreirao ili mu se pripisuje.

Neosporno je da je Tesla bio tipičan inventivni pronalazač. Ideje su mu gotovo u celini krojene u glavi, potom su sledili eksperimenti i tehnička realizacija a na kraju kompletiranje tehničke dokumentacije sa matematičkom obradom pronalaska.

U mnogim slučajevima izostajala je treća a često i druga faza rađanja inovacije. Mnogi Teslini pronalasci su ostali na nivou tehničke ideje koju je obznanjivao u stručnim časopisima, na prigodnim konferencijama za štampu ili prosto u razgovoru sa retkim prijateljima. Otuda i današnja konfuzija o broju Teslinih patenata i pronalazaka i njihovoj tehničkoj primenljivosti u praksi.

Pronalazač Teslinih ploča Ralph Bergstreser Neosporno je, međutim, da je sam Tesla za svoj najznačajniji pronalazak smatrao sistem bežičnog prenosa energije na daljinu. Princip prenosa se zasnivao na pronalasku potpuno novog energetskog polja, takozvanog "skalarnog statičkog polja". Prvu objavu o ovom pronalasku Tesla je dao na samom kraju XIX veka a ozbiljnije je na tome radio u prvoj dekadi XX veka.

Nekako u to vreme Tesla je u krugovima finansijske oligarhije proglašen "opasnim suludim starcem" nakon čega mu je bitno smanjena finansijska podrška a naučnik se skoro potpuno povukao iz javnog života posle 1914. godine.

Osnovna namena Teslinog najvećeg pronalaska je obezbedjenje velikih količina jeftine energije za dobrobit čovečanstva. Međutim, izbijanjem velikog svetskog rata ideje primene skalarnog statičkog polja u ratne svrhe se sama nametnula.

Tesla nije bežao od stvarnosti. U velikom ratu iskreno je stao na stranu demokratije i slobode i ponudio svoje usluge. Predlozi primene njegovih pronalazaka u ratne svrhe koje je davao kretali su se od komunikacija kroz vodu, zemlju i vazduh, daljinske detekcije neprijateljskih objekata, daljinskog upravljanja sopstvenim plovnim i letećim objektima pa sve do destruktivne primene. Zadržaćemo se, ovom prilikom, na idejama agresivne destruktivne primene Teslinih pronalazaka.

Izradu i primenu principijelno novog oružja Tesla prvi put direktno predlaže u zimu 1915. godine. O tome izveštava Njujork Tajms (New York Times) 8. decembra 1915. godine pod naslovom "Teslin novi pronalazak vatrene strele". U tekstu se prepričava Teslina izjava da je pronašao i isprobao novo oružje slično loptastim vatrenim munjama koje su poznate kao prirodni fenomen. Novim oružjem je moguće uništiti neprijateljske objekte na moru, kopnu i u vazduhu na proizvoljnom odstojanju. Živu silu je moguće uništiti ili paralizovati, po želji.

Detaljnijeg opisa nagoveštenog oružja nema ni u pomenutom tekstu ni u tehničkoj dokumentaciji uz zahtev za priznavanje patenta. O tome Tesla kaže:
"Nije vreme da se ide u detalje u ovoj stvari. Projekat se zasniva na principu koji predstavlja veliku stvar u miru, ali se može upotrebiti i za velike stvari u ratu. Ali, ponavljam, nije vreme da govorim o detaljima. Apsolutno je izvodljivo bežično prenošenje energije na daljinu i izazivanje destruktivnih efekata na velikim odstojanjima. Upravo sam konstruisao bežični predajnik koji pruža ove mogućnosti i opisao sam ga u tehničkoj dokumentaciji koju prilažem uz moj patent 1.119.732 koji mi je nedavno odobren.

Sa ovim predajnicima u mogućnosti smo da proizvedemo i prenesemo svaku količinu električne energije na bilo koje odstojanje i da je koristimo za bilo koju namenu u miru i u ratu"...

Detaljni tehnički opis novog pronalaska, koji Tesla ovde pominje, nikada nije publikovan (a možda ni napisan) a, koliko se zna, ni sam pronalazak nikada nije realizovan. Kasniji istraživači Teslinog rada se uglavnom slažu da se radi o ideji primene skalarnog statičkog energetskog polja u ratne svrhe.

Emitovanjem dva "zraka" skalarnog polja i njihovom interferencijom u određenoj tački prostora na proizvoljnom odstojanju je moguće izazvati različite efekte u energetskom smislu, što zavisi od faznog odnosa kuplovanih skalarnih polja.

U tretiranom prostoru je moguće izazvati kako snažan toplotni ponor tako i snažan toplotni izvor. Toplotni ponor "guta" velike količine toplote iz atmosfere čime snižava temperaturu i utiče na klimatske prilike u određenom reonu. Na ovaj način je, na primer, moguće usred leta izazvati vremenske nepogode sa gradom i time uništiti poljoprivredne prinose.

U suprotnom slučaju, pri kreiranju toplotnog izvora, skalarno energetsko polje diže temperaturu vazduha u tretiranoj zoni na više stotina hiljada stepeni Celzijusa čime se vazduh u datoj sredini jonizuje i formira se svetleća lopta, slična loptastoj munji, koja trenutno spaljuje sve sa čim dođe u dodir.

Uređaj kojim se sve to postiže je u literaturi nazvan "Teslin skalarni interferometar". Ovaj pronalazak, koliko se zna, nije nikada realizovan niti detaljno opisan. Međutim, registrovano je više pokušaja drugih pronalazača da na osnovu Teslinog rada stvore praktično upotrebljiv uređaj.

Prema mišljenju Toma Bardena, najuspešniji istraživač Teslinog rada i inovator bio je T. Henri Morej (T. Henry Moray) iz Salt Lejk Sitija (Salt Lake City) u Juti (Utah). Dr Morej je, navodno, uspeo 1939. godine da iz vakumske sredine pomoću izvesnog dvadesetdevetostepenog pojačala "izvuče" 50 kilovata snage. Posebno je interesantno da je svakim narednim stepenom pojačala moguće dobiti novih 50 kilovata sve do maksimalnih 1,5 megavata energije. Ova energija se, navodno, dobija na osnovu prisutnog prirodnog skalarnog statičkog energetskog polja.

U javnosti se Nikola Tesla od pomenute 1915. godine sve do smrti 1943. godine pojavljivao u javnosti skoro isključivo na konferencijama za štampu prilikom svojih rođendana. Skoro svaki put bi se u takvim prilikama, objavljujući nove pronalaske, vraćao skalarnom statičkom polju (mada ga sam tako nije nazivao niti eksplicitno navodio), ali u različitim primenama: telekomunikacije na zemlji, komunikacija sa drugim planetama, prenos energije, defanzivno oružje (Teslin štit) i drugo. Svakom dolazećom godinom Tesla je na svojim rođendanskim konferencijama za štampu sve pričljiviji, ali i sve uopšteniji, što daje povoda pomisli da je zalutao u vode maštarija i fantastike.

Međutim, veliki naučnik se ponovo vraća oružju 1940. godine prilikom proslave svog 84. rođendana. Povod njegovog misaonog povratka oružju je svakako izbijanje novog velikog svetskog rata. Njegova ponuda američkoj vladi je obznanjena u svim većim američkim listovima u periodu od 12. do 20. jula 1940. godine.

Tesla nudi svoj novi pronalazak nazvan "zraci smrti" za uništavanje neprijateljskih sredstava na udaljenosti do 250 milja (oko 400 kilometara). Prema njegovoj izjavi, smrtonosni zrak ima poprečni presek manji od stomilionitog dela kvadratnog centimetra, ali je u stanju da razloži sve pred sobom. Uređaj bi koštao manje od dva miliona dolara a moguće ga je napraviti za manje od tri meseca.

Tesla je tada predložio izgradnju nevidljivog "kineskog zida" oko Sjedinjenih Država na osnovu njegovog pronalaska. Zanimljivo je da je ovaj naučnik tada decidirano istakao da uređaj radi na novim fizičkim principima različitim od bežičnog prenosa energije (skalarnog energetskog polja).

Međutim, i taj pronalazak je završio na rođendanskoj konferenciji za štampu i u desetini novinskih članaka. Tri godine kasnije Nikola Tesla je umro ostavljajući iza sebe radoznalim stručnjacima i laicima obilje materijala za istraživanje.